|
|
|
|
|
|
|
ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ
|
|
Корени настанка свих музеја у Србији, па и Историјског музеја Србије, налазе се у оснивању Народног музеја у Београду 1844. године када је први пут реализована идеја о прикупљању, чувању и приказивању музејске грађе којим ће се илустровати историја српског народа.
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
|
|
|
| |
|
|
|
|
 |
|
|
|
|
|
КОНАК КНЕЗА МИЛОША У ТОПЧИДЕРУ
|
|
У Топчидеру, долини топова, некадашњем чаиру за испашу везирових коња и простору за артирељеријско вежбање, груписано је неколико споменика културе, тесно везаних за име кнеза Милоша.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
ИЗЛОЖБЕ
|
|
Током скоро пола века рада Музеј је организовао репрезентативне изложбе у Србији, Европи и САД. Музеј је, такође, био домаћин бројним изложбама из Русије, Немачке, Румуније, Бугарске и других земаља.
|
|
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
 |
|
|
ПУБЛИКАЦИЈЕ
|
|
Музеј има своју сталну публикацију - Зборник Историјског музеја Србије, чији су први бројеви (1954-1965) изашли у Музеју Првог српског устанка. Зборник излази годишње и објављује чланке, расправе, студије, приказе изложби и књига, као и друге прилоге из историје, културе, музеологије. Исто тако, Музеј је издао и неколико врло значајних посебних издања.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
АРХЕОЛОШКА ЗБИРКА
|
|
Археолошка збирка Историјског музеја Србије садржи више од 500 инвентарских јединица. Збирку чине разнородни предмети културне припадности и хронолошког опредељења, од неолита до позног средњег века.
|
|
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
